O brizi, veri, ljubavi i vaspitanju.
“Vaspitanje pomaže detetu da ostvari svoje mogućnosti.
Suprotno od vaspitanja je manipulacija koja se zasniva na odsustvu vere u dečije sposobnosti i na uvjerenju da će dete biti ispravno jedino ako mu odrasli pruže ono što oni misle da mu je potrebno i odstrane ono što im se čini nepovoljno!
Prisustvo vere da u detetu postoji seme sposobnosti da voli, da bude srećno, da koristi svoj razum, i da je posebno nadareno za neke veštine, čini razliku između vaspitanja i manipulacije.
Verovanje zahteva hrabrost, sposobnost da se preuzme rizik, spremnost da se prihvati bol i razočarenje.
Ko god ne poseduje veru pati od pretjerane zabrinutosti za svoje dete!
Vera i hrabrost su potrebni da se teškoće, udarci i nesreće života shvate kao izazov, kojim savladavajući ga, jačamo sebe!
Nema vere tamo gde nema poverenja u sebe, u svoje sposobnosti, i svoj razum!
O brizi, veri, ljubavi i vaspitanju.
Ljubav je čin vere, i ko god ima slabu veru – slaba mu je i ljubav!”
Erih From, Umeće ljubavi
Tolstoj u romanu Rat i mir, jednom od svojih junaka koji se suočava sa teškoćama pripisuje rečenicu:“Tada stade pred mene život strašni!“
Potrebno je vreme da razumemo da možemo imati poverenje u svoje kapacitete na koje se možemo osloniti na ovom putu sazrevanja.
Ovo bi trebalo da nas nauče u našim primarnim porodicama, ali, na žalost, mnogi roditelji ni sami nisu razrešili kod sebe ove probleme, da bi mogli nas da nauče. Traume i muka se vuku generacijama.
Na sreću, ovo je nešto što sami ili uz podršku možemo učiniti za sebe i naučiti. I onda preneti dalje!
Ne sudite životu. Sagledajte šta ne možete promeniti i naučite da prihvatite, a ono što je do vas učinite dobrim za sebe!
