Ma. šta ćeš kod psihologa?!
Pored čaja dodala bih i vjerovanje u magijsku moć bataka i ćebeta! Sa svojim đacima ovu metaforu koristim za situacije u kojima se mi osećamo loše a neko od ukućana nas pita da nismo gladni ili smo, možda, nenaspavani!
U susretu sa nečim što ne razume u svom iskustvu čovek uvek bira između mogućnosti da se razvija kroz sticanje novih saznanja ili da nepoznato u strahu ignoriše!
Kada izbegavate da vodite računa o vašem mentalnom zdravlju u 21. veku isto je kao kada ne biste išli u školu zato što je sramota biti školovan!
Nije svaka kriza kroz koju prolazimo znak mentalnog oboljenja ili ludila!
Kada potražite pomoć na vreme, rezultate ćete videti brže i promena će biti lakša!
Ma, šta ćeš kod psihologa?! Pogrešan pristup čoveku, koji samo želi pomoć.
Nekada je potrebno vreme da naučimo da živimo u novim okolnostima i kada su dobre za nas, povoljne.
Ostane neko sećanje, koga nismo svesni, ali telo ostane zarobljeno u iskustvu.
I ono zahteva svesnost.
Da nam taj uzdah više ne treba, da možemo da oslobodimo ramena, da se ispravimo, da ne moramo da budemo namršteni…
Posle nekog teškog perioda, potrebno je vreme da se naviknemo na dobro.