O brizi, veri, ljubavi i vaspitanju.

“Vaspitanje pomaže detetu da ostvari svoje mogućnosti.

Suprotno od vaspitanja je manipulacija koja se zasniva na odsustvu vere u dečije sposobnosti i na uvjerenju da će dete biti ispravno jedino ako mu odrasli pruže ono što oni misle da mu je potrebno i odstrane ono što im se čini nepovoljno!

Prisustvo vere da u detetu postoji seme sposobnosti da voli, da bude srećno, da koristi svoj razum, i da je posebno nadareno za neke veštine, čini razliku između vaspitanja i manipulacije.

Verovanje zahteva hrabrost, sposobnost da se preuzme rizik, spremnost da se prihvati bol i razočarenje.

Ko god ne poseduje veru pati od pretjerane zabrinutosti za svoje dete!

Vera i hrabrost su potrebni da se teškoće, udarci i nesreće života shvate kao izazov, kojim savladavajući ga, jačamo sebe!

Nema vere tamo gde nema poverenja u sebe, u svoje sposobnosti, i svoj razum!

O brizi, veri, ljubavi i vaspitanju.

Ljubav je čin vere, i ko god ima slabu veru – slaba mu je i ljubav!”

Erih From, Umeće ljubavi

Tolstoj u romanu Rat i mir, jednom od svojih junaka koji se suočava sa teškoćama pripisuje rečenicu:”Tada stade pred mene život strašni!”

Potrebno je vreme da razumemo da možemo imati poverenje u svoje kapacitete na koje se možemo osloniti na ovom putu sazrevanja.

Ovo bi trebalo da nas nauče u našim primarnim porodicama, ali, na žalost, mnogi roditelji ni sami nisu razrešili kod sebe ove probleme, da bi mogli nas da nauče. Traume i muka se vuku generacijama.

Na sreću, ovo je nešto što sami ili uz podršku možemo učiniti za sebe i naučiti. I onda preneti dalje!

Ne sudite životu. Sagledajte šta ne možete promeniti i naučite da prihvatite, a ono što je do vas učinite dobrim za sebe!